Prějdti k sodržanju

Кирилица

Praviti linky
Izvor: Vikipedija

Кирилица (ISO 15924: Cyrl, Cyrs) јест писмо, кторо користаје се дља разных алфабетов в Европє и Азији (особливо в Возходној Европє, на Кавказу, в Централној и Сєверној Азији). Оно было основано на старокириличском алфабету, кторы был створјены в 9. столєтју в Преславској книжној школє (Прво Булгарско царство).[1] Кирилица користаје се в азбуках православных словјанскых народов и несловјанскых народов, кторе имајут влив Русского језыка. С приступјеньа Булгарије в Европејскы сојуз 1 јануарьа 2007 рока кирилица стала третјим официалным писмом Европејского сојуза, после латинице и гречској азбукы.[2]

Кирилица была изведена из гречского унцијалного писма с вливом букв из глаголицы, вкључајучи лигатуры. Тамте додаточне буквы были користајемы дља староцрковнословјанскых звуков, кторых не было в гречском језыку. Писмо јест названо в чест Кирила и Методија, ктори создали глаголицу. Модерне учени мнет, что кирилица была создана и формализована раными учениками Кирила и Методија.

В 18. столєтју кирилица в Росији была реформована Пјотром Великым. Новы облик букв стал ближе к латинице, были удаљене архаичне буквы и неколико букв были запројектованы лично Пјотром. Западноевропејска типографична култура была такоже принесена.[3]

Алфабеты

[praviti | praviti izvorny kod]

Кирилица в Уникоду (версија 17.0)

[praviti | praviti izvorny kod]
0123456789ABCDEF
U+040x Ѐ Ё Ђ Ѓ Є Ѕ І Ї Ј Љ Њ Ћ Ќ Ѝ Ў Џ
U+041x А Б В Г Д Е Ж З И Й К Л М Н О П
U+042x Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш Щ Ъ Ы Ь Э Ю Я
U+043x а б в г д е ж з и й к л м н о п
U+044x р с т у ф х ц ч ш щ ъ ы ь э ю я
U+045x ѐ ё ђ ѓ є ѕ і ї ј љ њ ћ ќ ѝ ў џ
U+046x Ѡ ѡ Ѣ ѣ Ѥ ѥ Ѧ ѧ Ѩ ѩ Ѫ ѫ Ѭ ѭ Ѯ ѯ
U+047x Ѱ ѱ Ѳ ѳ Ѵ ѵ Ѷ ѷ Ѹ ѹ Ѻ ѻ Ѽ ѽ Ѿ ѿ
U+048x Ҁ ҁ ҂ ҃ ҄ ҅ ҆ ҇ ҈ ҉ Ҋ ҋ Ҍ ҍ Ҏ ҏ
U+049x Ґ ґ Ғ ғ Ҕ ҕ Җ җ Ҙ ҙ Қ қ Ҝ ҝ Ҟ ҟ
U+04Ax Ҡ ҡ Ң ң Ҥ ҥ Ҧ ҧ Ҩ ҩ Ҫ ҫ Ҭ ҭ Ү ү
U+04Bx Ұ ұ Ҳ ҳ Ҵ ҵ Ҷ ҷ Ҹ ҹ Һ һ Ҽ ҽ Ҿ ҿ
U+04Cx Ӏ Ӂ ӂ Ӄ ӄ Ӆ ӆ Ӈ ӈ Ӊ ӊ Ӌ ӌ Ӎ ӎ ӏ
U+04Dx Ӑ ӑ Ӓ ӓ Ӕ ӕ Ӗ ӗ Ә ә Ӛ ӛ Ӝ ӝ Ӟ ӟ
U+04Ex Ӡ ӡ Ӣ ӣ Ӥ ӥ Ӧ ӧ Ө ө Ӫ ӫ Ӭ ӭ Ӯ ӯ
U+04Fx Ӱ ӱ Ӳ ӳ Ӵ ӵ Ӷ ӷ Ӹ ӹ Ӻ ӻ Ӽ ӽ Ӿ ӿ
U+050x Ԁ ԁ Ԃ ԃ Ԅ ԅ Ԇ ԇ Ԉ ԉ Ԋ ԋ Ԍ ԍ Ԏ ԏ
U+051x Ԑ ԑ Ԓ ԓ Ԕ ԕ Ԗ ԗ Ԙ ԙ Ԛ ԛ Ԝ ԝ Ԟ ԟ
U+052x Ԡ ԡ Ԣ ԣ Ԥ ԥ Ԧ ԧ Ԩ ԩ Ԫ ԫ Ԭ ԭ Ԯ ԯ
U+1C8x ᲀ ᲁ ᲂ ᲃ ᲄ ᲅ ᲆ ᲇ ᲈ Ᲊ ᲊ ᲋
U+1D2x ᴫ
U+1D7x ᵸ
U+2DEx ⷠ ⷡ ⷢ ⷣ ⷤ ⷥ ⷦ ⷧ ⷨ ⷩ ⷪ ⷫ ⷬ ⷭ ⷮ ⷯ
U+2DFx ⷰ ⷱ ⷲ ⷳ ⷴ ⷵ ⷶ ⷷ ⷸ ⷹ ⷺ ⷻ ⷼ ⷽ ⷾ ⷿ
U+A64x Ꙁ ꙁ Ꙃ ꙃ Ꙅ ꙅ Ꙇ ꙇ Ꙉ ꙉ Ꙋ ꙋ Ꙍ ꙍ Ꙏ ꙏ
U+A65x Ꙑ ꙑ Ꙓ ꙓ Ꙕ ꙕ Ꙗ ꙗ Ꙙ ꙙ Ꙛ ꙛ Ꙝ ꙝ Ꙟ ꙟ
U+A66x Ꙡ ꙡ Ꙣ ꙣ Ꙥ ꙥ Ꙧ ꙧ Ꙩ ꙩ Ꙫ ꙫ Ꙭ ꙭ ꙮ ꙯
U+A67x ꙰ ꙱ ꙲ ꙳ ꙴ ꙵ ꙶ ꙷ ꙸ ꙹ ꙺ ꙻ ꙼ ꙽ ꙾ ꙿ
U+A68x Ꚁ ꚁ Ꚃ ꚃ Ꚅ ꚅ Ꚇ ꚇ Ꚉ ꚉ Ꚋ ꚋ Ꚍ ꚍ Ꚏ ꚏ
U+A69x Ꚑ ꚑ Ꚓ ꚓ Ꚕ ꚕ Ꚗ ꚗ Ꚙ ꚙ Ꚛ ꚛ ꚜ ꚝ ꚞ ꚟ
U+1C8x ᲀ ᲁ ᲂ ᲃ ᲄ ᲅ ᲆ ᲇ ᲈ Ᲊ ᲊ ᲋ ᲌ ᲍ ᲎
U+1E03x 𞀰 𞀱 𞀲 𞀳 𞀴 𞀵 𞀶 𞀷 𞀸 𞀹 𞀺 𞀻 𞀼 𞀽 𞀾 𞀿
U+1E04x 𞁀 𞁁 𞁂 𞁃 𞁄 𞁅 𞁆 𞁇 𞁈 𞁉 𞁊 𞁋 𞁌 𞁍 𞁎 𞁏
U+1E05x 𞁐 𞁑 𞁒 𞁓 𞁔 𞁕 𞁖 𞁗 𞁘 𞁙 𞁚 𞁛 𞁜 𞁝 𞁞 𞁟
U+1E06x 𞁠 𞁡 𞁢 𞁣 𞁤 𞁥 𞁦 𞁧 𞁨 𞁩 𞁪 𞁫 𞁬 𞁭 𞁮 𞁯
U+1E07x 𞁰 𞁱 𞁲 𞁳 𞁴 𞁵 𞁶 𞁷 𞁸 𞁹 𞁺 𞁻 𞁼 𞁽 𞁾 𞁿
U+1E08x 𞂀 𞂁 𞂂 𞂃 𞂄 𞂅 𞂆 𞂇 𞂈 𞂉 𞂊 𞂋 𞂌 𞂍 𞂎 𞂏
U+1E09x 𞂐 𞂑 𞂒 𞂓 𞂔 𞂕 𞂖 𞂗

■ Комбинујуче симболы
■ Позиције некириличных симболов
■ Зарезервоване кодове позиције
■ Зарезервоване кодове позиције, кторе будут в једној из слєдујучих версиј
■ Зарезервоване кодове позиције, кторе были прєдложене в поданјах, але јешче не были разрєшене

Източникы

[praviti | praviti izvorny kod]
  1. ↑ J. M. Hussey, Andrew Louth (2010). "The Orthodox Church in the Byzantine Empire". Oxford History of the Christian Church (na anglijskom). Oxford University Press. str. 100. ISBN 0-19-161488-2.
  2. ↑ Leonard Orban (24 maja 2007). "Cyrillic, the third official alphabet of the EU, was created by a truly multilingual European" (PDF). europe.eu (na anglijskom). Data dostupa: 3 avgusta 2014.
  3. ↑ "Гражданский шрифт и кириллический Киш". Журнал «Шрифт» (na russkom). Data dostupa: 22 mareca 2016.

Внєшње линкы

[praviti | praviti izvorny kod]
Izvor: «https://isv.wikipedia.org/w/index.php?title=Кирилица&oldid=44074»