Хималаје
Хималаје (санскрит: हिमालय, himālaya, хинди: हिमालय, непалскы: हिमालय, китајскы: 喜馬拉雅山脈) сут највысше горы Земје. Ланцух Хималајев лежи в јужној Азији, имаје 2,5 тыс. км должины и около 250 км ширины. Складаје се из трєх главных ступњев: Велике Хималаје, Мале Хималаје и Сивалик. Хималаје вкључајут в себе боље од полсотње, каке прєвышајут 7200 метров в вышину, вкључно десет из четыринадсети врхов досегајут до 8000 метров. Горы, кторе прєвышајут 8000 метров, створјајут Велике Хималаје, у кторых најменше врхы имајут вышину боље од 4000 метров. С изтока Велике Хималаје граничет с долиноју Брахмапутры, а с запада с Индом. Горы Малых Хималајев досегајут вышины 2400 метров, толико на западу возвышајут се на 4000 метров. Најнизша ступењ Сивалик тегне се воздолж всеј системы од Брахмапутры до Инда, а јего вышина не прєвышаје 2000 метров.
Хималаје возникли в резултату субдикције Индијској тектаничној плиты под Евразијскоју плитоју, горны масив тегне се с запада и југозапада на изток и југоизток, створјајучи дугу должиноју 2400 км[1]. Западны пункт Хималајев јест гора Нангапарбат, лежи на југу од најјужнєјшего сгыбанја рєкы Јарлунг-Цангло, то јест врхны поток рєкы Брахмапутра. Хималаје граничет на југозападу с горными масивами Каракарум и Хиндукуш. На југу горны ланцух јест оддєљены од тибетского плата долиноју сутурай Индо-Цангло[2].
В Хималајах проживаје 52,7 милионов чловєк[3] и разпростираје се на пети државах, то Бутан, Китај, Индија, Непал и Пакистан. Хиндукуш, кторы находи се в Афганистану[4], и Кгакабарази, кторы находи се в Мјанмару, обычно не вкључајут в Хималаје, але они входет в велику Хималајско-Хиндукушевску рєчну систему. К основным рєкам Хималајев односи се Инд, Ганг и Брахмапутра, каке имајут свој почеток в Хималајах. В басейну тутых рєк проживаје около 600 милионов чловєк. Хималаје оказывајут глубокы влив на климат региона, помагајучи сдрживати мусонне дожде на Индијској равнинє и ограничивати коликост опадков на тибетском плата. Хималаје сформовали културу индијского субконтинента, и многе хималајске врхы числет се светыми в таких религијах, ако индуизм, будизм и джајнизм.
Геологична структура
[praviti | praviti izvorny kod]Почеткова формованје Хималајев почело се в Олигоцену, подчас алпијсого горовозникненја. Складајут се из кристалных скал, прєважно гранитов. днешње иде интенсивна ерозија: горне обрушанја и оползње одбывајут се велми често.
Климат
[praviti | praviti izvorny kod]Хималаје оддєљајут Индо-Ганговску низину од Тибета. Лєтом тут одбывајут се мочне опадкы. Сєверне вплывы находет се в зонє континенталного климата, хладного и сухого. Высоко в горах температура падаје до −25 °C летом, зимоју до −40 °C. Често одбывајут се ураганне вєтры быстростју аж до 150 км/г и нагле измєны погоды.
Източник
[praviti | praviti izvorny kod]- ↑ Wadia, D. N. (1931), «The syntaxis of the northwest Himalaya: its rocks, tectonics and orogeny». Record Geol. Survey of India, 65 (2). — С. 189—220.
- ↑ Valdiya, K. S. (1998), «Dynamic Himalaya». Hyderabad. Universities Press.
- ↑ Apollo, M. (2017). «The population of Himalayan regions – by the numbers: Past, present and future». Contemporary Studies in Environment and Tourism. Частка 9. Cambridge Scholars Publishing. — С. 143—159.
- ↑ «Is Hindu Kush a part of the Himalayas?» Study.com.