Blissimboly
Tutoj članok imaje priznaky koristanja umětnoj inteligencije zaradi prěvoda na medžuslovjansky jezyk iz drugyh iztočnikov i zato potrěbuje prověrku pravopisa i sodržanja. Medžuslovjanska Vikipedija ne imaje ničto protiv izkoristanja umětnoj inteligencije za prěvodženje, ale kakost članka musi odpovědati standardam. Iztvoritelju tutogo članka prěporučajemo sdělati potrěbne izpravjenja do 18 oktobra 2026 13:29 (CEST). Hvala za spolurabotu!
Možete pomogti Wikipediji, popravivši jego.
Šablon:Short description Šablon:For Šablon:Infobox writing system
 ("světovy język") | |
| Obča informacija | |
|---|---|
| Stvoritelj | Charles K. Bliss |
| Data stvorjenja | 1949 |
| Služebny status | |
| Jezyčna organizacija | Blissymbolics Communication International |
| Jezyčne kody | |
| ISO 639-2 | zbl |
| ISO 639-3 | zbl |
| IETF | zbl-bciav (podskup definovany v BCI Autorizovanom Slovniku), zbl-bcizbl (verzija kurovana od BCI).[1] |
Blissymboly ili Blissymbolika je konstruovany język zamišljen jako ideografičny sistem pisanja nazvany Semantografija sastojeći se od několiko stotin osnovnyh symbolov, vsaky predstavljajući jednu koncepciju, ktore mogu być kombinovane da bi generovale nove symbole predstavljajuće nove koncepcije.
Blissymboly se razlikuju od većiny světovyh glavnyh sistemov pisanja v tom, že znaky ne odgovaraju nikako zvukom ijednogo govornogo języka.
Semantografija była publikovana od Charlesa K. Blissa v 1949 i našla upotrebu v obrazovanju ljudij s komunikacijnymi trudnostami.
Historija
[praviti | praviti izvorny kod]Semantografija byla izumjena od Charlesa K. Blissa (1897–1985), rodenogo kao Karl Kasiel Blitz v židovskoj familiji v Černovcah (togda Czernowitz, Avstro-Vugrija), gdźe była směs raznyh nacionalnosti ktore "nenaviděly jedna drugu, pretežno zato že govorili i myslili v raznyh językih."[2]
Bliss diplomiral jako kemijsky inženjer na Tehničnom Univerzitetu v Beču, i pristupil elektroničkoj kompaniji. Poslě nacističkoj aneksiji Avstrije v 1938, Bliss był poslany do koncentracijnyh lagerov, ale njegova němska žena Claire uspěla da go izpusti, i konačno postali izgnanci v Šangaju, gdźe Bliss imal bratranca.
Bliss izumil symbole dok był izgnanec v Šangajskom Getu i Sydneyu, od 1942 do 1949. On chotěl stvoriti łatvy za učenje medžunarodny pomoćny język da bi dozvolil komunikaciju medźu različnymi językovymi zajednicami. Byl inspirovan kitajskimi znaky, s ktorymi se seznámil v Šangaju.
Bliss publikoval svoj sistem v Semantografiji (1949,[3] rozš. 2. izd. 1965,[4] 3. izd. 1978.[5]) Imalo je několik nazv:
1942 nazval jsem svoje symbole Světovo Pisanje, potom izbral v 1947 medžunarodny naučny termin Semantografija (iz grčskogo semanticos značeći smysl, i graphein pisati) … Moji prijatelji argumentovali že je običajno nazvati nove sisteme pisanja po izumiteljih … Blissymbolika, ili Blissymboly, ili prosto Bliss[4] (1965, p. 8)
Kako "turistička eksplozija" se dogodila v 1960-ih godinah, većina istraživatelov iskala nove standardne symbole za upotrebu na drogah, stanicah, aeroportih itd. Bliss potom prijal nazv Blissymbolika da bi ijedny istraživatel ne mogł plagirati njegov sistem symbolov.
Od 1960-ih/1970-ih, Blissymboly postali popularni kao metoda za učenje invalidnyh ljudij komunikaciji. V 1971, Shirley McNaughton začela pionirsky program v Ontario Centru za Obolěle Dzieci (OCCC), naměreny na dzieci s cerebralnom paralizom, iz pristupa povećavajuće i alternativne komunikacije (AAC). Podle Arike Okrent, Bliss často žalil o načinu na ktory učitelji v OCCC koristili symbole, v odnosu na proporcije symbolov i druge otazky: na pr., koristili "fancy" terminy jako "imenice" i "glagoly", da bi opisali to čo Bliss nazval "stvari" i "dělaja".[6] (2009, p. 173-4). Konačny cilj OCCC programa był koristati Blissymboly jako praktičny način da bi naučili dzieci izražati se v svojem materinskom języku, pošto Blissymboly davali vizualne ključe za razuměti smysl anglijskyh slov, posebno apstraktnyh slov.
V Semantografiji, Bliss ne był dal sistematičny skup definicij za svoje symbole (byl provizorny slovničny indeks umesto toga [4] (1965, pp. 827–67)), tako da je tim McNaughtonove často mogł interpretirati odredjeny symbol na način ktory Bliss pozdněje kritizoval kao "pogrešnu interpretaciju". Na pr., oni mogli interpretirati paradajz kao povrće —podle anglijskoj definiciji paradajza— iako idealny Blissymbol povrća był ograničeny od Blissa samo na povrća rastuća pod zemjom. Konačno, osoblje OCCC modifikovalo i adaptovalo Blissov sistem da bi go učinilo mostom do anglijskogo języka.[6] (2009, p. 189) Blissove žalbe o tom že njegove symbole "zloupotrebjavaju" v OCCC postale tak intenzivne že direktor OCCC rekl Blissu, na njegovoj posjeti v 1974, da se nikada ne vrati. Ipak, v 1975, Bliss dal ekskluzivnu světovu licenciju, za upotrebu s invalidnymi dziećmi, novoj Blissymbolics Communication Foundation diretovanoj od Shirley McNaughton (pozdněje nazvane Blissymbolics Communication International, BCI). Ipak, v 1977, Bliss trvdil že ta dohoda była prekršena tako že był lišen efektivnogo nadzora nad svojim simbolnim sistemom.[2]
Podle Okrent (2009, p. 190), był konačny period konflikta, kako Bliss činil stalne kritike McNaughtonove često praćene izvinjenjami.[6] Bliss konačno privel svoje advokate nazad u OCCC, dostigavši dogovor:
1982, OCCC dobil ekskluzivnu, neotkazivu i vječnu licenciju za upotrebu Blissymboliky, a on [Bliss] dobil $160.000. Easter Seals, dobrotvorna fundacija .... platila je dogovor. .... Bliss potrošil novac na veliku publikaciju svojego vlastitogo priručnika za učenje Blissymbolov.[6] (2009, pp. 192–4)
Communication Internationalteper tvrdi da ima ekskluzivnu licenciju od Blissa, za upotrebu i publikaciju Blissymbolov za osobe s komunikacijnymi, językovymi i učebnymi trudnostami.[2]
Blissymbolova metoda była koristana v Kanadě, Švedskoj, i několiko drugih državah. Praktikanti Blissymboliky (to jest, terapeuti govora i języka te koristatelji) tvrdě že nektory koristatelji ktory su se naučili komunikovati s Blissymbolikom nalaze łatvěje naučiti čytati i pisati tradicionalnu ortografiju v lokalnom govornom języku nego koristatelji ktory ne znaju Blissymboliku.
Pitanje govora
[praviti | praviti izvorny kod]Za razliku od podobnyh konstruovanyh językov kao aUI,[6] Blissymbolika byla zamišljena jako pisany język bez fonologije, na premisi že "medźujęzykova komunikacija se pretežno provodi čytanjem i pisanjem". Ipak, Bliss sugeroval že skup medžunarodnyh slov może być prijat, tako da "neka vrsta govornogo języka może być ustanovjena – jako pomoć pri putovanju jedino".[4] (1965, p. 89–90).
Da li Blissymbolika predstavlja negovorny język je kontroverzno pitanje, bez obzira na jeje praktičnu korist. Nektery lingvisti, jako John DeFrancis[7][8] i J. Marshall Unger[9] argumentovali že istinske ideografične sisteme pisanja s istymi sposobnostami jako prirodne języky ne egzistujut.
Gramatika
[praviti | praviti izvorny kod]Gramatika Blissymbolov je bazovana na odredjenoj interpretaciji prirode, děljeći ju na materiju (materijalne stvari), energiju (dělaja), i ljudske vrednote (mentalne evaluacije). V prirodnom języku, one by dale mesto odgovarajuće imenicam, glagolom i prěvjesnikom. V Blissymbolih, one su označene odgovarajuće malym kvadratnym symbolom, malym koničnym symbolom, i malym V ili obrnutym konusom. Te symbole mogu być postavljene nad vsaky drugi symbol, pretvarajući go odgovarajuće v "stvar", "dělaje", i "evaluaciju":
manifestacije našego světa mogu być klasifikovane na materiju, energiju, i...silu uma. Materija je simbolizovana kvadratom da bi označila že struktura materije nije haotična...Symbol za energiju označava...prvobytno dělaje našej planety, izbacivanje vulkanskyh konusov...Symbol za ljudsku evaluaciju...sugerira konus stojeći na svojoj tački, položaj ktory je v fizici nazvan labilny [sklon pasti, nestabilny]....Vse slova odnoseće se na stvari i dělaja odnose se na nešto realno, čo egzistuje izvan našego mozga. Ale ljudske evaluacije...zavise od uma vsakogo individua.[4] (1965, p. 42-43)
Kogda symbol nije označen ijednym od tri gramatična symbola (kvadrat, konus, obrnuty konus), on może se odnositi na nematerijalnu stvar, gramatičnu česticu, itd.
um
mysliti
zamišljeny
mozog
mozgy
Priměry
[praviti | praviti izvorny kod]Symbol 
predstavlja izraz "světovy język", ktory był prvym probnym nazvom za Blissymboly. On kombinuje symbol za "orudje pisanja" ili "pero" (linija nagnuta, jako pero ktore se koristi) s symbolom za "svět", ktory zasebno kombinuje "zemju" ili "zemlju" (horizontalna linija dole) i jeje odgovarajući derivat "nebo" (horizontalna linija gore).
nebo
zemja
svět
pero
Blissymboly
Tako svět może być viden jako "to čo je medźu zemjom i nebom", a "Blissymboly" jako "orudje pisanja za izražavanje světa". To je jasno odlično od symbola za "język", ktory je kombinacija "ust" i "uha". Tako prirodne języky su pretežno oralne, dok Blissymboly je samo sistem pisanja baveći se semantikom, ne fonetikom.
Nazvy držav
[praviti | praviti izvorny kod]
Egypt
Grěcija
Irska
Izrael
Rusija
Sjedinjene Kraljevstvo
USA
Japonska
Apstraktne koncepcije
[praviti | praviti izvorny kod]900 individualnyh symbolov sistema se nazyvaju "Bliss-znaky"; one mogu być "ideografične" – predstavljajuće apstraktne koncepcije, "piktografične" – direktna reprezentacija objektov, ili "složene" – u ktoryh dva ili više egzistujućih Bliss-znakov su preklopljene da bi predstavljale novy smysl. Velikost, orientacija i odnos k "nebeskoj liniji" i "zemjskoj liniji" utiče na smysl vsakogo symbola.[10] Jedna koncepcija se nazyva "Bliss-slovo", ktore może se sastojati od jednego ili više Bliss-znakov.
ljubov
ščestje
vitajte
usta
uho
język
V više-znakovnyh Bliss-slovah, glavny znak se nazyva "klasifikator" ktory "označava semantičku ili gramatičku kategoriju ktorej Bliss-slovo pripada". K tomu mogu być dodane Bliss-znaky jako prefiksy ili suffixy nazvane "modifikatory" ktore izměnjaju smysl prvogo symbola. Dalšny symbol nazvany "indikator" może być dodan nad jednym od znakov v Bliss-slově (typicky klasifikatorom); one su koristane jako "gramatične i/ili semantične markery".[11]
Ja
htěti
idti
aeroport
Rečenica "Ja hoču idti na aeroport." pokazuje několik svojstv Blissymboliky:
| symbol | objasnjenje |
|---|---|
 | Zaimennik "Ja" je tvoreny od Bliss-znaka za "osobu" i broja 1 (prva osoba). Koristeći broj 2 by dalo symbol za jedinno "Ty"; dodajući indikator množiny (maly križ na vrhu) by proizvelo zaimenniky "My" i množinne "Vy". |
 | Bliss-slovo za "htěti" sadrži srce ktore simbolizuje "osjećanje" (klasifikator), plus serpentinsku liniju koja simbolizuje "ogen" (modifikator), i indikator glagola (nazvan "dělaje") na vrhu. |
 | Bliss-slovo za "idti" je sastavjeno od Bliss-znaka za "noga" i indikatora glagola. |
 | Bliss-slovo za "aeroport" je sastavjeno od Bliss-znaka za "dom" (klasifikator) i "avion" (modifikator); "avion" je složeny znak sastavjeny od "kolo" i "krydła". |
K medžunarodnoj standardizaciji pisma
[praviti | praviti izvorny kod]Šablon:More citations needed section Blissymbolika byla koristana v 1971 da bi pomogla dziećom v Ontario Crippled Children's Centre (OCCC, teper Holland Bloorview Kids Rehabilitation Hospital) v Torontu, Ontario, Kanada. Pošto było važno že dzieci vide konzistentne slike, OCCC imalo crtača imenom Jim Grice da crta symbole. Oboje Charles K. Bliss i Margrit Beesley v OCCC radili s Gricom da bi osigurali konzistentnost. V 1975, nova organizacija nazvana Blissymbolics Communication Foundation diretovana od Shirley McNaughton vodila ovaj napor. Tokom godin, ta organizacija měnila svoje ime na Blissymbolics Communication Institute, Easter Seal Communication Institute, i konačno na Blissymbolics Communication International (BCI).
BCI je medžunarodna skupina ljudij ktora děluje kao autoritet za standardizaciju Blissymboličkogo języka. Ona je prijala odgovornost za vsake ekstenzije Blissymboličkogo języka tak jako za vsako održavanje potrebne za język. BCI je koordinirala upotrebu języka od 1971 za povećavajuću i alternativnu komunikaciju. BCI je dobil licenciju i autorska prava putem pravnyh dogovorov s Charlesom K. Blissom v 1975 i 1982. Ograničenje broja Bliss-znakov (teper je oko 900) je vrlo korisno da bi pomoglo korisničkoj zajednici. Takodje pomaže pri implementaciji Blissymboliky koristeći tehnologiju jako kompjutory.
V 1991, BCI publikoval referentny vodič [12] sadržajući 2300 slovnyh jedinic i detaljne pravila za grafički dizajn dodatnyh znakov, tako da su utvrdili prvy skup odobrenyh Bliss-slov za opću upotrebu. Standards Council of Canada potom sponsoriral, 21 janvara 1993, registraciju kodovanogo znakovnogo skupa za upotrebu v ISO/IEC 2022, v ISO-IR medžunarodnom registru kodovanyh znakovnyh skupov. Poslě mnogo let zahtěvov, Blissymboličky język był konačno odobren jako kodovany język, s kodom Šablon:Mono, u ISO 639-2 i ISO 639-3 standardih.
Propozicija byla postavljena od Michaela Eversona za Blissymboličko pismo da bude inkludovano v Univerzalny Znakovny Skup (UCS) i kodovano za upotrebu s ISO/IEC 10646 i Unicode standardami.[13] BCI by sodelovalo s Unicode Tehničnym Komitetom (UTC) i ISO Radnom Grupom. Proponovano kodovanje ne koristi leksički model kodovanja koristany v egzistujućem ISO-IR/169 registriranom znakovnom skupu, ali umesto toga primenjuje Unicode i ISO model znak-glif na Bliss-znakovny model već prijaty od BCI, pošto bi to značajno smanjilo broj potrebnyh znakov.Šablon:Citation needed Bliss-znaky mogu teper być koristane na kreativny način da bi stvorili mnogo novyh proizvoljnyh koncepcij, okružujući izumjene slova s posebnymi Bliss indikatorami (podobno interpunkciji)Šablon:Citation needed, nešto čo ne było moguće v ISO-IR/169 kodovanju.
Však, do kraja 2009, Blissymboličko pismo ne było kodovano v UCS. Nekotora pitanja su još bez odgovora, kao inkluzija v BCI repertoaru nektoryh znakov (teper oko 24) ktore su već kodovane v UCS (kao cifry, interpunkcijski znaky, razmaky i nektory markery), ale čija unifikacija może izazvati probleme zbog vrlo strogih grafičkih rasporedov zahtěvanyh od publikovanyh Bliss referentnyh vodičov.Šablon:Citation needed Pored toga, metriky znakov koriste posebny raspored gdźe obična osnovna linija se ne koristi, a ideografičny em-kvadrat nije relevantny za Bliss-znakovne dizajne ktore koriste dodatne "zemjne linije" i "nebesne linije" da bi definovale kompozicijny kvadrat. Nekotora pisma podržavajuća BCI repertoar su dostupna i upotrebljiva s tekstami kodovanymi s privatno-upotrebnimi dodjelami (PUA) v UCS. Ale jedino privatno BCI kodovanje bazovano na ISO-IR/169 registraciji je dostupno za tekstovnu razměnu.
Također vidźte
[praviti | praviti izvorny kod]Referencije
[praviti | praviti izvorny kod]- ↑ "Language Subtag Registry" (na anglijskom). IETF. Data dostupa: 28 avgusta 2023.
- 1 2 3 Grant Stott (1997). A Great Australian. The Inventor of Semantography (Blissymbolics). Retrieved 18 October 2011.
- ↑ Bliss, C. K. (1949). Semantography, a non-alphabetical symbol writing, readable in all languages; a practical tool for general international communication, especially in science, industry, commerce, traffic, etc., and for semantical education, based on the principles of ideographic writing and chemical symbolism. Sydney: Institute for Semantography. OCoLC: 26684585.
- 1 2 3 4 5 Bliss, C. K. (1965). Semantography (Blissymbolics). 2d enlarged edition. A simple system of 100 logical pictorial symbols, which can be operated and read like 1+2=3 in all languages (...) Šablon:Webarchive. Sydney: Semantography (Blissymbolics) Publications. OCoLC: 1014476.
- ↑ Bliss, C. K. (1978). Semantography: Blissymbolics. 3rd enlarged edition. Sydney: Semantography-Blissymbolics Publications. Šablon:ISBN.
- 1 2 3 4 5 Okrent, Arika (2009), In the land of invented languages. New York : Spiegel & Grau. pp. 175–6. Šablon:ISBN.
- ↑ DeFrancis, John (1984), The Chinese language : fact and fantasy. Honolulu : University of Hawaii Press. Šablon:ISBN.
- ↑ DeFrancis, John (1989), Visible speech : the diverse oneness of writing systems. Honolulu : University of Hawaii Press. Šablon:ISBN.
- ↑ Unger, J. Marshall (2004). Ideogram: Chinese characters and the myth of disembodied meaning. University of Hawaii Press. str. 14, 16, 26. ISBN 978-0-8248-2760-1. Data dostupa: 25 julija 2011.
- ↑ "The Fundamental Rules of Blissymbolics: creating new Blissymbolics characters and vocabulary" (PDF). Blissymbolics.org. Blissymbolics Communication International (BCI). 28 septembra 2004. Data dostupa: 1 januara 2014. (pp. 7–9)
- ↑ Rules of Blissymbolics pp. 11–18
- ↑ Wood, Storr, & Reich (1992) Blissymbol Reference Guide. Toronto: Blissymbolics Communication International. Šablon:ISBN.
- ↑ Everson, Michael (1998). Encoding Blissymbolics in Plane 1 of the UCS. Retrieved 19 October 2011.
Eksterny linky
[praviti | praviti izvorny kod]- Šablon:Official website
- Uvod v Blissymboly (PDF fajl)
- Standardny dvobajtovy kodovany znakovny skup za Blissymboly Šablon:Webarchive, iz ISO-IR medžunarodnogo registra znakovnyh skupov, registracijski broj 169 (1993-01-21).
- Michael Eversonov Prvy proponovany kod v Unicode i ISO/IEC 10646 za Blissymboličke znaky, bazovany na dekompoziciji ISO-IR/169 repertoara.
- Preliminarna propozicija za kodovanje Blissymbolov (WG2 N5228)
- Radiolab program o Charlesu Blissu – Emitovano decembar 2012 – dio o Charlesu Blissu počinje poslě 5 minut i je oko 30 minut dug.
Data i čas vključenja poslanja:18 avgusta 2026 13:29 (CEST).