Japonske čislovniky
Japonske čislovniky (数詞, sūshi) sut čislovniky, koristane v japonskom jezyku. V pismennosti oni sut jednake s kitajskymi čislovnikami, a velike čisla slědujut kitajskomu stilju s grupovanjem po 10,000. Koristajut se dva izgovory: sino-japonsko čitanje kitajskyh hieroglifov (on'yomi) i japonsko čitanje yamato kotoba (rodne slova, kun'yomi).
Čisla v japonskom jezyku
[praviti | praviti izvorny kod]Sut dva sposoby, kako pisati čisla v japonskom jezyku, arabskymi ciframi (1, 2, 3) ili kitajskymi čislovnikami (一, 二, 三). Arabske cifry sut vyše često koristane pri horizontalnom pisanju, a kitajske čisla sut vyše obyčajne pri vertikalnom pisanju.
Věčšinstvo cifr imaje dva čitanja, kako i večšinstvo kandži, to, ktoro jest izvedeno od kitajskogo čitanja, koristaje se za redne čislovniky (čitanje On ) a rodno japonsko čitanje (čitanje Kun) koristaje se nemnogo menje formalno za čisla do 10. V něktoryh slučajah (privedenyh dole), japonsko čitanje obyčno jest preferovano za vse izkoristanja. Arhaične čitanja sut označene †.
| Čislo | Znak | Izgovor On | Izgovor Kun[1] | Prědnostny izgovor |
|---|---|---|---|---|
| 0 | 零 / 〇* | (れい, rei) | (まる, maru) | (ゼロ, zero) (pozajetje, gairaigo) |
| 1 | 一 | (いち, ichi) | (ひと・つ, hito(tsu)) | (いち, ichi) |
| 2 | 二 | (に, ni) | (ふた・つ, futa(tsu)) | (に, ni) |
| 3 | 三 | (さん, san) | (みっ・つ, mit(tsu)) | (さん, san) |
| 4 | 四 | (し, shi) | yon, (よん、よっ・つ, yot(tsu)) | (よん, yon) |
| 5 | 五 | (ご, go) | (いつ・つ, itsu(tsu)) | (ご, go) |
| 6 | 六 | (ろく, roku) | (むっ・つ, mut(tsu)) | (ろく, roku) |
| 7 | 七 | (しち, shichi) | (なな・つ, nana(tsu)) | (なな, nana) |
| 8 | 八 | (はち, hachi) | (やっ・つ, yat(tsu)) | (はち, hachi) |
| 9 | 九 | ku, (く, きゅう, kyū) | (ここの・つ, kokono(tsu)) | (きゅう, kyū) |
| 10 | 十 | (じゅう, jū) | (とお, tō) | (じゅう, jū) |
| 20 | 二十 | (にじゅう, ni-jū) | (はた, hata)† | (にじゅう, ni-jū) |
| 30 | 三十 | (さんじゅう, san-jū) | (みそ, miso)† | (さんじゅう, san-jū) |
| 40 | 四十 | (しじゅう, shi-jū) | (よそ, yoso)† | (よんじゅう, yon-jū) |
| 50 | 五十 | (ごじゅう, go-jū) | (いそ, iso)† | (ごじゅう, go-jū) |
| 60 | 六十 | (ろくじゅう, roku-jū) | (むそ, muso)† | (ろくじゅう, roku-jū) |
| 70 | 七十 | (しちじゅう, shichi-jū) | (ななそ, nanaso)† | (ななじゅう, nana-jū) |
| 80 | 八十 | (はちじゅう, hachi-jū) | (やそ, yaso)† | (はちじゅう, hachi-jū) |
| 90 | 九十 | (くじゅう, ku-jū) | (ここのそ, kokonoso)† | (きゅうじゅう, kyū-jū) |
| 100 | 百 | (ひゃく, hyaku) | (もも, momo)† | (ひゃく, hyaku) |
| 500 | 五百 | (ごひゃく, go-hyaku) | (いお, io)† | (ごひゃく, go-hyaku) |
| 800 | 八百 | (はっぴゃく, hap-pyaku) | (やお, yao)† | (はっぴゃく, hap-pyaku) |
| 1,000 | 千 | (せん, sen) | (ち, chi)† | (せん, sen) |
| 10,000 | 万 | (まん, man) | (よろず, yorozu)† | (まん, man) |
| 100,000,000 | 億 | (おく, oku) | — | (おく, oku) |
| 1,000,000,000,000 | 兆 | (ちょう, chō) | — | (ちょう, chō) |
| 10,000,000,000,000,000 | 京 | (けい, kei) | — | (けい, kei) |
| 100,000,000,000,000,000,000 | 垓 | (がい, gai) | — | (がい, gai) |
| 1024 | 𥝱 | (じょ, jo) | — | (じょ, jo) |
| 1028 | 穣 | (じょう, jō) | — | (じょう, jō) |
| 1032 | 溝 | (こう, kō) | — | (こう, kō) |
| 1036 | 澗 | (かん, kan) | — | (かん, kan) |
| 1040 | 正 | (せい, sei) | — | (せい, sei) |
| 1044 | 載 | (さい, sai) | — | (さい, sai) |
| 1048 | 極 | (ごく, goku) | — | (ごく, goku) |
* Imaje se takože specialno čitanje 〇 (maru), čto označaje "krugly" ili "krug". Ono može koristati se opcionalno, kogda čitajut se odděljene cifry v nomeru jedna po jednoj, vměsto vsego čisla. Polpularnym priměrom jest znamenity magazin "109" v četvrti Šibuja, Tokio, ktory čitaje se kako ichi-maru-kyū (Kandži: 一〇九). (On takože može čitati se kako 'deset-devet'— izgovarjaje se tō-kyū — čto jest igra slov s nazvanjem tokijskogo trgovogo doma, ktory vladaje budynkom.) Tuto izkoristanje maru za čislnu 0 jest podobno poněkogdomu čitanju čisla 0 v anglijskom jezyku kako oh. Jednakože, kako čislo, jego jedino zapisyvajut kako 0 ili 零 (rei). Čtovyše, dva i pet izgovarjajut s dolgoju samoglaskoju v telefoničnyh nomerah (napr. にい nī i ごお gō). Čisla poslě kei koristajut rědko. Tym ne menje, oni sut prědstavjene tut.
Kako odměčaje se vyše, yon (4) i nana (7) sut uprědnostnjene nad shi i shichi. Prědpokladaje se, že tuto jest svezano s tym, že shi jest takože čitanjem slova 死 (smrt), čto děljae jego neščestlivym čitanjem (gledite tetrafobija); dokolě shichi može zvučati velmi slično s ichi (1), shi ili hachi (8). Jednakože, v cělom redu stanovjenyh slov i rěčenij, shi i shichi sut stale preferovane; tako, pri sčitanju (kako v "ichi, ni, san, shi,..."), shi i shichi mogut iměti prědnost.
Čislo 9 takože mněvaje se nesčestlivym; kogda izgovarjaje se ku, ono sozvučno 苦 (stradanje). Čislo 13 poněkogda mněvaje se nesčestlivym, ale jest to kalka zapadnoj tradicije. Naprotiv, 7 i poněkogda 8 mněvajut se sčestlivymi u japoncev.[2]
V sovrěmennom japonskom jezyku, redne čislovniky pomimo 4 i 7 sut obyčno koristane v čitanju on. Alternativno čitanje byvaje v nazvah měsecev, čislah dnjev v měsecu i stalyh izrazah; napriměr, april, julij, i september nazyvajut se shi-gatsu (4. měsec), shichi-gatsu (7. měsec), i ku-gatsu (9. měsec). Čitanja on takože koristajut pri prěklikanju dlja samosčitanja ljudij (nap. ichi-ni-san-shi).
Večši čisla stvarjajut, kombinujuči tute elementy:
- desetky od 20 do 90 sut "(cifra)-jū" kako od 二十 (ni-jū) do 九十 (kyū-jū).
- sotky od 200 do 900 sut "(cifra)-hyaku".
- tyseče od 2000 do 9000 sut "(cifra)-sen".
Počinajuči od miriady (万), čisla začinajut se s 一 (ichi), ako ne jest prisutna ina cifra. Tako, 100 bude prosto 百 (hyaku), 1000 jest prosto 千 (sen), ale 10000 uže一万 (ichiman), vměsto prosto man. (Tuto odličaje se od kitajskogo jezyka, kde čisla začinajut se s 一 ako ne jest druga ina cifra prěd njeju, uže od 100.) I jestli 千 (sen) neposrědnje prědhodi kolikosti miriad, prěd 千 (sen) obyčno dodavajut 一 (ichi), čto davaje 一千 (issen). Tako, 10,000,000 (bukvalno 1000,0000) obyčno čitajut kako 一千万 (issenman). Ale ako 千 (sen) ne premo prědhodi kolikosti myriad, dodavanje 一 (ichi)jest opcionalno. Tako, 15,000,000 (1500,0000) čitaje se kako 千五百万 (sengohyakuman) ili 一千五百万 (issengohyakuman), ravno i kako 1500 čitaje se 千五百 (sengohyaku) ili 一千五百 (issengohyaku).
Sut i něktore fonetične modifikacije v ozvučanju něktoryh velikyh čisel, oglasovanje ili gemacija něktoryh suglasok, kako to često byvaje v japonskom jezyku (napr. rendaku): napr. roku "šest" i hyaku "sto" dělajut roppyaku "šestsot".
| × | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 100 | 1000 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 100 | hyaku, ippyaku | nihyaku | sanbyaku | yonhyaku | gohyaku | roppyaku | nanahyaku | happyaku | kyūhyaku | — | — | — |
| 1,000 | sen, issen | nisen | sanzen | yonsen | gosen | rokusen | nanasen | hassen | kyūsen | — | — | — |
| 1012 | itchō | nichō | sanchō | yonchō | gochō | rokuchō | nanachō | hatchō | kyūchō | jutchō* | hyakuchō | issenchō |
| 1016 | ikkei | nikei | sankei | yonkei | gokei | rokkei | nanakei | hakkei | kyūkei | jukkei* | hyakkei** | issenkei |
* Takože priměnjaje se k kratnym 10. Koncovka měnjaje se od -jū na -jutchō ili -jukkei.
** Takože priměnjaje se k kratnym 100. Koncovka -ku měnjaje se na -kkei.
V čislah nad 10, elementy sut soredjene, i ne koristajut se nuly. Japonske čislovniky imajut ne pozicijnu, a multiplikativno-aditivnu sistemu; da by napisati čislo 20, trěba napisati simbol "dva" (二), a potom simbol "deset" (十), da by polučiti dvě desetky ili "dvadeset" (二十).
| Čislo | Kandži | Izgovor | Značenje |
|---|---|---|---|
| 11 | 十一 | jū ichi | deset i jedno |
| 17 | 十七 | jū nana, jū shichi | deset i sedm |
| 151 | 百五十一 | hyaku go-jū ichi | sto, pet desetok i jedno |
| 302 | 三百二 | san-byaku ni | tri sta i dva |
| 469 | 四百六十九 | yon-hyaku roku-jū kyū | četyri, šest desetok i devet |
| 2025 | 二千二十五 | ni-sen ni-jū go | dva tyseče, dvě desetky i pet |
Čislne redky i desetične čisla
[praviti | praviti izvorny kod]Japonske cifry od 1 do 9 obyčno se koristajut izolovano. Redky cifr imajut slegka inako čitanje s prodolženymi samoglaskami za 2 (nī) i 5 (gō), i menje često, 4 (shī) i 9 (kū). Tako dělajut zato, že kogda prěčisljajut cifry, ako možno, oni muset byti v grupah po dvě, každa iz njih musi sostojeti točno iz četyreh mor, čto dělaje neobhodnym prodolženje obyčno jednomornyh cifr kako ni, go, shi and ku.[3][4] Napiměr, taky redok kako 54262 se izgovarjaje gō-yon nī-roku ni, kde prve dvě grupy sut kvadrimoraične. Udarjenje pri tom padaje prědposlědnju moru kažfoj grupy, ako li to jest možlivo, odsud [ɡoː jóɴ | ɲiː ɾókɯ | ɲí].[5]
Tuto pravilo takože priměnjaje se k poslědnoj cifrě celoj česti čisla i ko vsim cifram desetičnoj česti desetičnogo čisla.[3][5] Napriměr, tako desetično čislo kako 252.255 se izgovarjaje nihyaku gojū nī-ten nī-gō go [ɲiçjakɯ́ | ɡodʑɯ́ː | ɲíː teɴ | ɲiː ɡóː | ɡó], kde ten označaje "točka".
Druge tipy čisel
[praviti | praviti izvorny kod]V japonskyh rednyh čislovnikah koristajut modifikaciju uměstnyh sčetnyh slov, sistema ktoryh v japonskom jezyku jest dosti komplikovana. Da by prěvratiti sčetno slovo (sčislovnik) v ordinalny čislovnik, ktory označaje poziciju v redu, na koncu sčislovnika dodavajut 目 me. Tako "jedin raz" bude prěkladati se kako 一回 ikkai, a "prvy raz" bude se prěkladati 一回目 ikkaime.
Tuto pravilo jest ale nedoslědno, ako sčislovniky bez sufiksa me često koristajut i v ordinalnom, i v kardinalnom smyslah. Napriměr, 三階 sangai može označati kako "tri etaže", tako i "tretji etaž."
Distributivne čislovniky obyčno stvarjajut iz kardinalnogo čislovnika, sčetnogo slova i sufiksa -zutsu (ずつ), napriklad hitori-zutsu (一人ずつ, po jednoj osobě za raz, po-jedno).
Stupnje 10
[praviti | praviti izvorny kod]Velike čisla
[praviti | praviti izvorny kod]Vslěd kitajskoj tradiciji, velike čisla se stvarjajut grupovanjem cifr v miriady (10,000), na razliku od zapadnyh tyseč (1,000)
| Red | 104 | 108 | 1012 | 1016 | 1020 | 1024 | 1028 | 1032 | 1036 | 1040 | 1044 | 1048 | 1052 (ili 1056) |
1056 (ili 1064) |
1060 (or 1072) |
1064 (or 1080) |
1068 (or 1088) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Znak | 万 | 億 | 兆 | 京 | 垓 | 𥝱, 秭 | 穣 | 溝 | 澗 | 正 | 載 | 極 | 恒河沙 | 阿僧祇 | 那由他, 那由多 | 不可思議 | 無量大数 |
| Izgovor | man | oku | chō | kei | gai | jo, shi | jō | kō | kan | sei | sai | goku | gōgasha | asōgi | nayuta | fukashigi | muryōtaisū |
Razhoděnja sut iz-za Jinkōki (塵劫記), najstaršego matematičnogo teksta Japonije. Originalno izdavanje bylo opublikovano v lětu 1627 i imělo mnogo grěšek, věčšinstvo ktoryh bylo izpravjeno v izdavanju 1631 goda. V lětu 1634 izšlo ješče jedno izdavanje, kde opet bylo izměnjeno několiko veličin. Vyše uvedeno razhodženje jest obuslovjeno nesuglasnostju dvoh poslědnjih izdavanij. Sut razne znaky za 1024 (to jest 秭 v kitajskom jezyku tutčas), i po 1048 oni odličajut se tym, že prodolžajut s povyšenjem faktora 104 ili prěključajut se na faktor 108. Ako koristaje se faktor 108, medžuintervalne koeficienty 104 zakryvajut s pomočju 万 (man). Nastoječe izdavanje Jinkōki, 11-to, slěduje faktoru 104 črez cělu sistemu, hoti něktori ljudi ješče koristajut veličiny iz 8-go izdavanja daže tutčas.
Poslědnje tri čisla s mnogoslogovymi nazvanjami i razhodženjem veličin v koncu koncev izvodet se iz Indije, hoti tam oni ne iměli oprědeljennyh veličin. 恒河沙 (gōgasha) prvonačelno koristalo se v budističskyh traktatah za označevanje bezměrno ogromnogo; ono proizhodi iz sanskritskogo गङ्गा gangā 'Ganga' (čto udobno vključaje znaky 'rěka' (河, ka) i 'pěsok' (沙, sha), odsylajuči k neizčislimomu množstvu čestic pěska na rěkě Ganga. 阿僧祇 (asōgi), od sanskritnogo असंख्येय asaṃkhyeya 'neizčisljimy/bezčislny', s negativnym prefiksom 阿 (a), i 那由他 (nayuta) od sanskritnogo नयुत/नयुतः nayuta(ḥ). Dalje, cifry sut terminami iz Budizma, prěvedene na kitajsky ili iztvorjene na njem, ktorym pozdněje pridělali čislne značenja: 'nevoobrazimy' (不可思議, fukashigi) i 'bezměrno veliko čislo' (無量大数, muryōtaisū).
Priměry: (razděljenje na grupy iz četyreh cifr jest privedeno samo za cěljem lěpšego objasnjenja)
- 1 0000 : 一万 (ichi-man)
- 983 6703 : 九百八十三万 六千七百三 (kyū-hyaku hachi-jū san-man, roku-sen nana-hyaku san)
- 20 3652 1801 : 二十億 三千六百五十二万 千八百一 (ni-jū oku, san-zen rop-pyaku go-jū ni-man, sen hap-pyaku ichi)
Jednakože, Čisla, napisane arabskymi ciframi, razděljaut na grupy po tri cifry, kako to jest prijeto v anglogovorečih državah. Pri koristanju arabskyh cifr i kandži razom, zapadny sposob zapisu može se koristati za čisla, menši 10,000, ale s man, ako čislo je večšo (napr. 2,500万 za 25,000,000).
Ako v japonskom jezyku dolge čisla sit zapisyvane v kandži, nuly opuskajut za vse stupnje deseti. Tako, 4002 bude 四千二 (naprotiv, v kitajskom jezyku trěba použiti 零 vsekde vměsto nuly, napr. 四千零二 za 4002). Ale, pri čitanju učetovodnyh sprav, napriměr, opuštene cifry inogda označajut 飛び (tobi) ili 飛んで (tonde): v našem priměru 4002 yon-sen tobi ni ili yon-sen tonde ni vměsto obyčnogo yon-sen ni.
Drobne čisla
[praviti | praviti izvorny kod]Japonsky jezyk imaje dvě sistemy čislovnikov za desetične droby. Oni uže ne koristajut se generalno, ale kako predže mogut se koristati v něktoryh slučajah, kako ukazatelje odbitja i zaščity bejsbolistov, procenty izigry sportovnyh ekip, i v něktoryh idiomatičnyh rěčenjah kako 五分五分の勝負 (gobugobu no shōbu, 'šans petdeset na petdeset', doslovno 'pet na pet'), ili kogda prědstavjajut procent rabata. Droby bu takože koritajut, kogda govoret o gorečkě — napriměr, 九度二分 (kudonibu) za 9 i dvě drobnyh — za označanje temperatury 39.2°C.
Jedna sistema jest taka:
| Red | 10−1 | 10−2 | 10−3 | 10−4 | 10−5 | 10−6 | 10−7 | 10−8 | 10−9 | 10−10 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Znak | 分 | 厘 | 毛 | 糸 | 忽 | 微 | 繊 | 沙 | 塵 | 埃 |
| Izgovor | bu | rin | mō | shi | kotsu | bi | sen | sha | jin | ai |
Tuta sistema koristaje se jedino s tradicijnoju japonskoju sistemoju měrnyh jedinic, něktore znaky koristajut bez izměn za prědstavjenje poděla měry sun.
Druga sistema: Dlja prědstavjenja desetičnyh drobov procenta ili rabata koristajut sistemu, ktora jest "izměščena" i kde bu stavaje se "jednoju stotoju" i tako dalje, a jediniceju za "desetuju" se stavaje wari:
| Red | 10−1 | 10−2 | 10−3 | 10−4 | 10−5 |
|---|---|---|---|---|---|
| Znak | 割 | 分 | 厘 | 毛 | 糸 |
| Izgovor | wari | bu | rin | mō | shi |
Tuto često použivajut v cěnah. Napriměr:
- 一割五分引き (ichi-wari go-bu biki): 15% rabat
- 打率三割八分九厘 (daritsu san-wari hachi-bu kyū-rin): srědno odbivanje .389 (bejsbol).
S izključenjem wari, tojte rědko možno uviděti v suvrěmennom koristanju. Desetične droby sut tipično napisane kandži-čislovnikami (vertikalno) ili arabskymi ciframi (horizontalno), prěd ktorymi stoji desetična točka, i Čitajut se oni kako sekvencija cifr, kako to jest prijeto na Zapadu. Jednako, v pismennoj formě, jih mogut kombinovati kako s tradicijnymi sistemami izraženja čisel (42.195 kilometers: 四十二・一九五 キロメートル), v ktoryh sut napisane stupnje deseti, ili s sitemoju znakoměst, ktora koristaje nulu (50.04 procentov: 五〇・〇四 パーセント.) V obohdvoh slučajah, jednako, izgovor slěduje tradicijnoj sistemě (yon-jū ni-ten ichi-kyū go kiromētoru za 42.195 kilometrov; go ju-tten rei-yon pāsento za 50.04 procentov.)
V imenah
[praviti | praviti izvorny kod]Jestvujut imena Chiyoko (千代子, doslovno "tyseč lět" (žensko)), Chiizuru (千鶴, doslovno "tyseč žeravov" (žensko)), Chikao (千禾夫, doslovno "muž — tyseč klasov"), rodna nazva Chitaka (千鷹, doslovno "tyseč sokolov"). Jedna iz japonskyh prefektur se nazyvaje Chiba (千葉, doslovno "tyseč listov"). V anime "Unesene duhami" obigryvajut nejednoznačnost izgovora hieroglifa 千 — sen ili chi: ime glavnoj herojiny — Chihiro (千尋, doslovno "tyseč hiro", "bezdonna glubina"); čarodějnica "odimaje" ime u Čihiro, ostavjajuči njej toliko jedin znak i izměnjajuči jego izgovor. Od nyně Čihiro se zove Sen (千, tyseč).
Pomimo tomu, jestvuje red mužskyh imen, ktore davajut detem po redu jih rodženja:
- Ičiro (一郎, ichirō),
- Džiro (二郎, Jirō),
- Saburo (三郎, saburō),
- Širo (四郎, shirō),
- Goro (五郎, gorō),
- Rokuro (六郎, rokurō),
- Šičiro (七郎, shichirō),
- Hačiro (八郎, hachirō),
- Kuro (九郎, kurō),
- Džuro (十郎, jūrō),
- Toičiro (十一郎, toichirō) или Džuičiro (十一郎, jūichirō),
- Džudžiro (十二郎, jūjirō),
- Tosaburo (十三郎, tosaburō) или Džusaburo (十三郎, jūsaburō:).
Poslě Vtoroj světovoj vojny imena "vyše" než Saburo sut praktično prěstali se upotrěbjati. Pomimo ukazanyh imen, sut daže Džuširo (十四郎, jūshirō), četyrnadesety syn i Hjakuro (百郎, hakurō), stoty syn: jih, pomimo ostalnyh, noset aktor Kabuki Džuširo Konoe (近衛 十四郎) i mangaka Hjakuro Murasaki (村崎 百郎).
Formalne čislovniky
[praviti | praviti izvorny kod].jpg)
Kako i u kitajskyh čislovnikov, jestvuje specialna japonska sbirka kandži za čislovniky, ktora nazyvaje se 大字 (daiji) i ktoru koristajut v pravnyh i finansovyh dokumentah, da by prědodvračati možnost nečestnym ljudjam dodavati črtu ili dvě, prevračajuči jedinicu v dvojku ili trojku. Formalne čislovniky sut identične kitajskym formalnym čislovnikam, pomimo maloj razliky v načrtanju. Tutdenj cifry jedin, dva, tri i deset v pravnyh dokumentah pišut jedino v jihnom formalnom vidu (čisla od 4 do 9, ravno kako 100, 1000 i 10000 pišut identično obyčnym, gledite v tablice dolje).[6][7][8][9] Tute obyčne formy jest možlivo izměnjato v směru vysšyh čisel dodavanjem črt (1 i 2 sut objasněne vyše, takože 3 jest možno izměnjati na 5, i 10 na 1000). V něktoryh slučajah cifru 1 cěljeno pišut kako v 壱百壱拾 za 110, na razliku od 百十 v obyčnom pisanju.
Formalne čislovniky:
| Čislo | Obyčno | Formalno | |
|---|---|---|---|
| koristaje se | ustarělo | ||
| 1 | 一 | 壱 | 壹 |
| 2 | 二 | 弐 | 貳 |
| 3 | 三 | 参 | 參 |
| 4 | 四 | 四 | 肆 |
| 5 | 五 | 五 | 伍 |
| 6 | 六 | 六 | 陸 |
| 7 | 七 | 七 | 柒, 漆 |
| 8 | 八 | 八 | 捌 |
| 9 | 九 | 九 | 玖 |
| 10 | 十 | 拾 | 拾 |
| 100 | 百 | 百 | 佰 |
| 1000 | 千 | 千 | 阡, 仟 |
| 10000 | 万 | 万, 萬 | 萬 |
Četyre aktualnyh banknoty Japonskogo jena, 1000-jen, 2000-jen, 5000-jen i 10000-jen imajut formalne čislovniky 千, 弐千, 五千 i 壱万.
V starojaponskom jezyku
[praviti | praviti izvorny kod]Starojaponsky jezyk imaje slovosbor čestično od staryh dob, i takože imaje unikalne čislovniky za čisla nad 10, ktore uže ne použivajit se, mimo slučajev něktoryh leksem.
Primětky:
- Transkripcija tut jest na osnově fonem i ne jest fonetična. Gledite članok o starojaponskom jezyku za vyše informacij.
- Gledite Jōdai Tokushu Kanazukai za informacije o notacijah s nižnim indeksom.
| Čislo | Izgovor | Priklady | Primětky |
|---|---|---|---|
| 1 | pi1to2 | 一日 pi1to2pi1 (1 denj), 一年 pi1to2to2se (1 god) | |
| 2 | futa | 二夜 futayo2 (2 noče) | |
| 3 | mi1 | 三十 mi1so1 (30) | |
| 4 | yo2 | 四十 yo2so1 (40), 四人 yo2tari (4 ljudi) | |
| 5 | itu | 五年 ituto2se (5 lět) | |
| 6 | mu | 六爪 mutuma (6 klěšče) | |
| 7 | nana | 七瀬 nanase (mnogo bystryh) | Često koristajut v značenju mnogo |
| 8 | ya | 八雲 yakumo1 (mnogo oblakov) | Često koristajut v značenju mnogo |
| 9 | ko2ko2no2 | 九柱 ko2ko2no2pasira (9 blagorodnyh / bogov) | |
| 10 | to2 / to2wo | 十日 to2woka (10 dnjev) | |
| 10 | so1 | 三十 mi1so1 (30), 四十 yo2so1 (40), 六十 muso1 (60), 八十 yaso1 (80) | Strěčaje se toliko v složityh slovah; ne koristaje se samo |
| 20 | pata | 二十 patati (20), 二十人 patatari (20 ljudij), 二十年 patato2se (20 lět) | |
| 50 | i | 五十日 ika (50 dnjev) | |
| 100 | po | 五百 ipo (500), 五百年 ipoto2se (500 lět), 五百夜 ipoyo2 (500 nočev), 八百 yapo (800), 三百 mi1po (300), 六百 mupo (600), 九百 ko2ko2no2po (900) | Koristaje se za množne sotky v sostavnyh čislovnikah. Često koristajut v značenju mnogo |
| 100 | mo1mo1 | 百日 mo1mo1ka (mnogo dnjev) | Koristaje se za nemnožne sotky i za čislo "100" sebe. Često koristajut v značenju mnogo |
| 1000 | ti | 千年 tito2se (1000 lět, mnogo dnjev) | Često koristajut v značenju mnogo |
| 10000 | yo2ro2du | 八百万 yapoyo2ro2du (8000000, myriada) | Često koristajut v značenju mnogo |
Sčitanje na prstah
[praviti | praviti izvorny kod]Japonsky jezyl posluživaje se oddělnymi sistemami za sčitanje za sebe i za ukazyvanje čisel drugym, obědvě do deseti. Sčitanje načinajut s otvorjenoju dlanju, potom sčitajut do peti, sgybajuči prsty, počinajuči velikym palcem (ostalne sut rovne), ale četyti bude, kogda toliko maly prst jest rovny, a za pet bude pest. Potom sčitajut ješče do peti v obratnom slědu, otvarjajuči prsty, počinajuči tym malym – tako šest jest to samo kako četyri, sedm kako tri, i tako dalje, i dest končaje se otvorjenoju dlanju. Bez ogleda na to, že tuto prinosi nejednoznačnost, tuty sposob ne koristaje se za ukazyvanje čisel drugym i zato tuto obyčno ne jest problemom. Pri pokazyvanju sčeta drugym, načinajut s zatvorjenoj dlani, i odgybajut prstaý, počinajuči ukazovakom, dohodet do malogo prsta, i potom zakančivajut velikym palcem, kako to dělajut v Sjedinjenyh Štatah. Za ukazyvanje čisel nad petju, posluživajut se otvorjenoju dlanju (čto označaje pet) i prikladajut uměstno čislo prstov drugoj ruky ko dlani (dlanji soočajut se jedna drugoj) – tako, za šest ukazovakom se prikladaje k dlani i tako dalje.[10] Da by pokazati deset, trěba pokazati obě dlanji otvorjenymi von.
Zapisyvanje slov čislami
[praviti | praviti izvorny kod]Ako byli prijete arabske cifry, stalo se vyše i vyše obyčno posluživati se njimi za napisanje čisel. Sčetne i redne čislovniky sut tipično napisane arabskymi ciframi, kako tri ljudi (3人, san-nin), julij, "sedmy měsec" (7月, shichigatsu), v vozrastu 20 lět (20歳, hatachi), i t. d., hoti 三人, 七月 i 二十歳 sut takože dopustime v pisanju (ale to jest menje obyčno). Dalje, čisla, ktore sut čestju leksem, sut tipično zapisyvane kandži. Napriměr, termin 'zeleninovy kiosk' (八百屋, yaoya) prěkladaje se v "magazin 800", s koristanjem starojaponskogo izgovora za 800, ya(h)o. Izvěstna Japonska organizovana kriminalna spoločnost jakuza, može byti zapisyvana kako 八九三 (ili 893), kombinacija v igrě oicho-kabu, ktora stoji 0 punktov, ukazyvaje, že jakuza sut "ničtožne ljudi" ili "ljudi hazarda".[11]
Referencije
[praviti | praviti izvorny kod]- ↑ スーパー大辞林 [Super Daijirin] (na japonskom). Sanseidō.
- ↑ "The number of death: Lucky and unlucky numbers in Japan". The Science of Language Self-Study | LinguaLift Blog. Data dostupa: 24 mareca 2016.
- 1 2 Yamashita, Yōko; Fujii, Madoka (28 februara 2025). 語の読み方（語形）について数字の読み方～小数の読み方～. NHK Bunken (na japonskom). NHK Broadcasting Culture Research Institute. Bylo arhivovano iz iztočnika 22 junija 2025. Data dostupa: 23 septembra 2025.
- ↑ Sakurai, Shigeharu; Akinaga, Kazue (1 maja 2018). 数詞の発音とアクセント. NHK Bunken (na japonskom). NHK Broadcasting Culture Research Institute. Bylo arhivovano iz iztočnika 22 junija 2025. Data dostupa: 23 septembra 2025.
- 1 2 Hirayama, Teruo (25 dekembra 1961). 全国アクセント辞典 (na japonskom). Tōkyōdō. str. 897.
- ↑ 大正十一年大蔵省令第四十三号 (会計法規ニ基ク出納計算ノ数字及記載事項ノ訂正ニ関スル件) (na japonskom). Bylo arhivovano iz iztočnika 26 februara 2012. 『第一条: 会計法規ニ基ク出納計算ニ関スル諸書類帳簿ニ記載スル金額其ノ他ノ数量ニシテ「一」、「二」、「三」、「十」、「廿」、「卅」ノ数字ハ「壱」、「弐」、「参」、「拾」、「弐拾」、「参拾」ノ字体ヲ用ユヘシ但横書ヲ為ストキハ「アラビア」数字ヲ用ユルコトヲ得』
- ↑ 戸籍法施行規則 (na japonskom). Bylo arhivovano iz iztočnika 26 februara 2012. 「第三十一条 2: 年月日を記載するには、壱、弐、参、拾の文字を用いなければならない。」
- ↑ 小切手振出等事務取扱規程 (na japonskom). Bylo arhivovano iz iztočnika 26 februara 2012. 『附則 (昭和四〇年四月一日大蔵省令第二〇号) 2: 小切手の券面金額は、当分の間、所定の金額記載欄に、漢数字により表示することができる。この場合においては、「一」、「二」、「三」及び「十」の字体は、それぞれ「壱」、「弐」、「参」及び「拾」の漢字を用い、かつ、所定の金額記載欄の上方余白に当該金額記載欄に記載の金額と同額をアラビア数字で副記しなければならない。』
- ↑ 商業登記規則 (na japonskom). Bylo arhivovano iz iztočnika 2 februara 2009. 『第四十八条 2: 金銭その他の物の数量、年月日及び番号を記載するには、「壱、弐、参、拾」の文字を用いなければならない。ただし、横書きをするときは、アラビヤ数字を用いることができる。』
- ↑ "Counting on one's fingers. About.com, Japanese Language, Namiko Abe". Bylo arhivovano iz iztočnika 20 januara 2013.
- ↑ "What is the origin of yakuza?". www.sljfaq.org. Data dostupa: 24 mareca 2016.
Vněšnje linky
[praviti | praviti izvorny kod]- 大数の名前について (na japonskom jezyku)
- "Ancient Japanese number system". Bylo arhivovano iz iztočnika 29 avgusta 2018.
- English exercises for learning Japanese numerals
- Audio to learn the pronunciation for Japanese numbers
- Convert kanji numerals to arabic numerals (sci. lang. Japan FAQ page)
- Convert arabic numerals to kanji numerals (sci. lang. Japan FAQ page)
- Tutoj članok imaje prěvod iz članka «Japanese numerals» v Vikipediji na anglijskom (spis avtorov; dozvoljenje CC BY-SA 4.0).
- Tutoj članok imaje prěvod iz članka «Японские числительные» v Vikipediji na russkom (spis avtorov; dozvoljenje CC BY-SA 4.0).