Комикс

Комикс (ang.: comic — смєшны) јест повєдка в формє образков, најчестєје рысованых, кторе комбинујут се с текстом. Обычно имаје панелну структуру. Текст показываје се с помочју различных текстных блоков (форма кторых зависи од типа рєченја, напримєр: облако - за мысљи, овал - за рєч и тако даље), а емоције с помочју различных умєтных изобразитељных метод.

Комиксы сут различных стиљев: фотокомиксы (створјене с помочју фотографиј), вебкомиксы (кторе творет и/или публикујут се једино в интернету), графичне новелы, карикатурне комиксы, анимацијне комиксы.

Комикс обсегаје литерарну и изобразитељну умєтност.

Етимологија

Часом, на англијском језыке (и иних језыках) слова означајучи комикс из иных култур изкорыстајут се дља означенја комиксов из тых култур. Наприклад слово манга дља јапонскых комиков и bandes dessinées дља франко-белгијскых комиков.

На многых језыках свєта, наприклад на словјанскых (с изкљученјем србохрватского), нємечском (Comic) и тако даље слово комикс произтєка од англиского слова comic.

Слово стрип в србохрватском произтєка од англиского слова strip како в изразу comic strip (тип комиксов, популарны в XIX-XX столєтјах).

Хисторија

• Рани приклады комиксов
• 
  Манга, Катсушика Хокусај (XIX вєк)
• 
  Histoire de Monsieur Cryptogame, Родолв Топффер (1830)
• 
  Жолто Дєте, Ричард Ф. Аутклод (1898)

Традиције комиксов в Европє, Америкє и Јапонији имали разни путе. Европєјску традицију комиксов је почел Швејцарец Родолф Топффер (Rodolphe Töpffer) в року 1827. Првы комикс в Америке је был Жолто Дєте (The Yellow Kid) Ричарда Ф. Аутколта (Richard F. Outcault) опубликованы в 1890-х в газетє. Кромє того, Рудолф Диркс, имигровавши из Нємцији в США је пустил комикс Катзенджамерскы Дєти (The Katzenjammer Kids) под вливом Вилхелма Буша (Wilhelm Busch). В Јапонији је была долга традиција сатиричного маљеванја до Другој Сусветној Војны. Слово манга (漫画) на јапонском језыку означаје комикс. То слово је было популаризовано в XIX столєтју извєстным маљарем жанра укијо-е Хокусајем.

Покромє, нєкторы теоретикы и хисторикы указывајут на приклады како изображенја в јамє Ласко во Францији, египтскы хиероглифы, Тројанску колону в Риму, Нормаскы гобелен Бајо XI столєтја, дрєвєны блок Прота (1370), умєтност смрти (Ars moriendi) и ксилографику, Судны Дењ Микеланджело, гравјуры Вилјама Хогарта (William Hogarth) XVIII столєтја и тако даље, ако на прєдтече комиксов.

Комиксовы сериал Пригоды Тинтина (Les Aventures de Tintin) кторы је почел публиковати се в року 1929 в Белгији је играл значиму рољу в французско-белгијској традицији комиксов.

В 1930-х роках в США је возникнул формат именованы comic books. В початку јего изкорыстовывли дља прєпечатарства стрипов кторы уж је были напечатаны в газетах. В концу тогоже десетилєтја оригиналны публикације сут стали бољшестју. Успєх магазина Action Comics и јего персонажа Супермена в року 1938 считывајемы початком Златој Добы Комиксов. Оногды суперхеројскы комиксы сут играли значиму рољу.

По другој свєтовој војны популарност суперхеројскых комиксов је попустила се. Меджучасно обча продаж комиксов је израстла благодаре жанрам романтикы, вестерна, прєступного, ужаса и хумора.